Search Menu

5 Jul 2018

MOR zahteva hitnu akciju kako bi se sprečila globalna kriza brige/nege koja se nazire

Novi izveštaj MOR-a ističe neadekvatne odgovore javne politike na rastuću potražnju i kvantifikuje obim tereta brige/nege koji pada na leđa žena.

ŽENEVA (vesti MOR-a) – Investicije u ekonomu brige/nege treba udvostručiti kako bi se predupredila globalna kriza brige/nege koja se nazire, kaže se u novom izveštaju MOR-a.

Korenite promene javnih politika treba da budu usmerene na rastuću potrebu za brigom/negom i da se pozabave ogromnim disparitetom između odgovornosti žena i muškaraca po pitanju brige/nege. Brojke pokazuju da žene provode više od tri četvrtine vremena radeći neplaćeni posao brige/nege.

Ako bi se investicije u obrazovanju, zdravstvu i socijalnom radu udvostručile, do 2030. godine bi moglo biti stvoreno oko 475 miliona radnih mesta, kaže se u Izveštaju.

Prema Radu vezanom za brigu/negu i poslovima vezanim za brigu/negu za budućnost dostojanstvenog rada, 2015. godine 2,1 milijarda ljudi je imalo potrebu za brigom/negom, uključujući 1,9 milijarde dece ispod 15 godina starosti i 200 miliona starih lica. Do 2030. godine, očekuje se da će ovaj broj dostići 2,3 milijarde, što se temelji na dodatnih 200 miliona starih lica i dece.

„Globalna istaknutost užih porodica i samačkih domaćinstava, te porast zapošljavanja žena u nekim zemljama povećava potražnju radnika za brigu/negu. Ako se ovome ne pristupi na pravi način, trenutni deficiti radnika za brigu/negu i kvalitet rada u ovoj oblasti stvoriće ozbiljnu i neodrživu globalnu krizu brige/nege i dalje povećati rodne nejednakosti u svetu rada”, rekla je Laura Adati (Addati), glavni autor Izveštaja.

Podaci iz 64 zemlje koji predstavljaju dve trećine radno sposobne svetske populacije pokazuju da 16,4 milijarde sati dnevno se provede na neplaćenim poslovima brige/nege – što je ekvivalent 2 milijarde ljudi koji rade osam sati dnevno bez naknade. Kada bi se takve usluge vrednovale na bazi minimalne nadnice po satu, iznosile bi 9 posto globalnog BDP-a ili 11 triliona američkih dolara (paritet kupovne moći 2011. godine).

Žene podnose najveći teret neplaćenog rada na poslovima brige/nege

Prema izveštaju, žene rade 76,2 posto ukupnog broja sati neplaćenog rada na poslovima brige/nege, više od tri puta više od muškaraca.

U nekim zemljama, tokom proteklih 20 godina se uvećao doprinos muškaraca u neplaćenom radu na poslovima brige/nege. Međutim, u 23 zemlje koje su obezbedile takve podatke, rodni jaz u vremenu posvećenom neplaćenim odgovornostima na poslovima brige/nege smanjio se tek za 7 minuta dnevno tokom protekle dve decenije.

„Ovim tempom, biće potrebno 210 godina da se premosti rodni jaz u oblasti neplaćenog rada na poslovima brige/nege u ovim zemljama. Puževi korak ovih promena dovodi u pitanje delotvornost prošlih i aktuelnih politika za rešavanje pitanja obima i podjele u oblasti neplaćenog rada na poslovima brige/nege tokom proteklih dve decenije,” rekla je Šona Olni (Shauna Olney), rukovodilac Kancelare MOR-a za rod, jednakost i raznolikost i ILOAIDS.

Izveštaj kaže je neplaćeni rad na poslovima brige/nege glavna prepreka koja sprečava žene da postanu deo radne snage, ostanu u njoj i napreduju. Godine 2018, 606 miliona radno sposobnih žena je izjavilo da nisu u stanju to da ostvare zbog neplaćenog rada na poslovima brige/nege. Samo 41 milion muškaraca je izjavilo da iz istog razloga nisu deo radne snage.

ILO-Gallup izveštaj za 2017 je otkrio da bi, na globalnom nivou, većina žena više volela da obavlja plaćene poslove, uključujući i one koje nisu sastavni deo radne snage, kao i da su muškarci saglasni sa tim. Izveštaj je takođe otkrio da su najveći izazovi identifikovani od strane žena i muškaraca, za žene koje obavljaju plaćene poslove bili ravnoteža između rada i porodice i nedostatak pristupačne brige/nege. „To podrazumeva da bi veliki broj žena mogao biti uveden u plaćeno zaposlenje kroz univerzalni pristup javnim politikama, uslugama i infrastrukturi brige/nege,” naglasila je Olni.

Potreba za većom potrošnjom na brigu/negu

Izveštaj zagovara pozitivan pristup radu na poslovima brige/nege koji bi rezultirao stvaranjem 475 miliona radnih mesta do 2030. godine i podrazumeva ukupne javne i privatne rashode za usluge brige/nege u iznosu od 18,4 triliona američkih dolara ili 18,3 posto ukupno projektovanog BDP-a. Takva investicija bi omogućila zemljama da dostignu više ciljanih vrednosti od četiri Cilja održivog razvoja Ujedinjenih Nacija (SDG) do 2030. godine: SDG 3 (zdravstvena njega za svih), SDG 4 (obrazovanje za svih), SDG 5 (rodna jednakost) i SDG 8 (dostojanstveni rad i privredni rast).

Takva potrošnja bi takođe osigurala dostojanstveni rad za trenutno 381 milion radnika na poslovima brige/nege, što obuhvata 249 miliona žena i 132 miliona muškaraca. Najveći broj radnika na poslovima brige/nege zaposlen je u obrazovanju (123 miliona), te u oblasti zdravstva i socijalnog staranja (92 miliona). Ukupno 70 miliona radnika zaposlenih u kućama predstavlja treću najveću grupu radnika koji rade na poslovima brige/nege.

Izveštaj je takođe pokazao da su upravo žene najzastupljenije na poslovima brige/nege, često su one migranti i rade u sivoj ekonomi u lošim uslovima i za malu zaradu.

“Pozitivan pristup radu na poslovima brige/nege znači prepoznavanje, smanjenje i redistribuciju neplaćenog rada na poslovima brige/nege i ostvarenje dostojanstvenog rada za radnike u oblasti brige/nege, uključujući one zaposlene u kućama i radnike migrante. Slab kvalitet radnih mesta za radnike zaposlene u oblasti brige/nege dovodi do slabog kvaliteta rada u toj oblasti. Naš izveštaj zahteva korenite promene politika vezanih za brigu/negu, makroekonomsku sferu, socijalnu zaštitu, rad i migracije,” zaključio je Adati.

Ostali ključni nalazi:

  • Majke dece mlađe od 6 godina trpe najveće „kazne vezane za zapošljavanje“ budući da je samo 47,6 posto njih zaposleno;
  • Neplaćeni radnici u oblasti brige/nege takođe se suočavaju sa „kaznom vezanom za kvalitet radnog mesta“: Život sa detetom mlađim od 6 godina podrazumeva gubitak od skoro sat vremena plaćenog rada sedmično za žene i uvećanje plaćenog radnog vremena od 18 minuta sedmično za muškarce;
  • Više je verovatno da će žene sa odgovornostima brige/nege biti samo-zaposlene, raditi u sivoj ekonomi i manje je verovatno da će doprinositi socijalnom osiguranju;
  • Stavovi prema rodnoj podjeli plaćenog i neplaćenog rada na poslovima brige/nege se menjaju ali model ‘muškog hranioca’ porodice ostaje veoma ukorenjen u društvima, zajedno sa centralnom ulogom žene u oblasti brige/nege u porodici;
  • Godine 2016, samo 42 posto zemalja od 184 sa dostupnim podacima zadovoljilo je minimalne standarde izložene u Konvenciji MOR-a o zaštiti materinstva br. 183;
  • Iste godine, 39 posto zemalja od 184 sa dostupnim podacima ne imalo nikakve zakonske odredbe o odsustvu za očeve (ni plaćeno, ni neplaćeno);
  • Globalno uzevši, bruto stope upisa u usluge ranog detinjstva za decu ispod 3 godine starosti bila je samo 18,3 posto u 2015. godini i jedva dostigla 57 posto za decu od 3 do 6 godina starosti;
  • Usluge dugoročne brige/nege skoro su nepostojeće u većini afričkih, latinsko-američkih i azijskih zemalja.
Previous Post

ILO bën thirrje për veprim urgjent për të parandaluar krizën globale të shërbimeve të përkujdesjes

Next Post

UN Common Premises' Reflective and Restorative Retreat

Subscribe for the latest news and updates:

Email *